Пале су ми на ум књиге, оне нису човјек сав већ оно што је у њему најбоље, човјек одабраних тренутака. С тим живим човјеком кога нема, можеш разговарати, можеш уживати, а не мораш му се ни захвалити. Можеш се с њим свађати, а он нема могућности да ти одговори ишта осим оно шта је већ написао. Можеш се поносити својом памећу, говорећи му глупости, стрпљиво ће те саслушати. Можеш га оставити, и прећи другоме, неће се наљутити. Срдачно ће те дочекати, ако му се вратиш, увијек спреман да почне разговор с тобом.
