Док сам чаврљала с Драгицом о Бошковим детињим смицалицама, на екрану се појави текст. У питању беше турска серија коју моја мајка воли да гледа - Езел је зову, препознах главног глумца. У тренутку се збуних, али ипак записах две реченице на полеђини избледелог рачуна. Драгица је за то време призивала ново сећање, а ја, схвативши да нисам чула почетак, замолих је да понови.
Проклетство је бити јак. Не можеш показати да волиш.
No comments:
Post a Comment